Obeležavanje godišnjice racije u južnoj Bačkoj

Mani se komentara o "Vojvođanima" i Vojvodini.Ovde nema mesta politici.Ne slažem se uopšte sa načinom na koji je G postavio komentar,ali isto tako se ne slažem ni sa tvojim odgovorom.
To su jako plitki komentari.
Činjenica je da su tada stradali Srbi iz Vojvodine,a ne generalno Vojvođani.
I uspomenu na njih blatite i jedan i drugi sa vašim komentarima.
Pročitajte stihove što sam tek juče čuo i biće vam jasno.
Citat:
"Žao mi je svih ljudi
kroz vekove što su pali,
krv prolili za slobodu
koju su nam darivali.
Žao mi je svih ljudi
što su zbog nas hrabri bili,
a mi im se nikad nismo
kako treba odužili"

Novosadjani su bacani pod led na ŠTRAND-u a ne tamo gde je spomenik.

Inače to ne radim, smatram da svako ima pravo na svoje mišljenje (živimo u demokratskoj državi), interesu je me, zbog čega sam dobio negativan glas na svoj komentar. Da li sam nekog uvredio ili sam izneo neke neistine?

Izgleda da si ovde samo zbog jedne zelje
da i ti pokazes "svoju moc i jacinu" i da se svetis

kako te bre nije sramota, dobro kazu, ako ti smeta Vojvodina i vojvodjani sta ce onda ovde

Svaki zločin treba osuditi. Zbog zlodela Mađarskih fašista, 1944 i 1945 ispaštao je Mađarski živalj iz Vojvodine od strane NOV-a i Crvene Armije.

Tragediji nisu potrebni greške - Horti Mikloš nije svedočio pred Međunarodnim vojnim sudom a koji mi popularno zovemo "Nirnberški proces". Pojavio se kao svedok u okviru jednog u nizu sudskih postupaka koje su američke okupacione vlasti (u čijim rukama je bio i Horti), organizovale u svojoj zoni protiv nacističkih vođa i to u martu 1948. godine, takođe u Nirnbergu - na tzv. Ministarskom procesu. Tada je suđeno, među ostalima, Edmundu Vezenmajeru, opunomoćeniku Rajha (čitaj: gospodaru) za Mađarsku posle njene okupacije 1944. i koji ima na duši, među ostalima i bačke Jevreje...
Horti je umro u krevetu, 1957. godine, u Portugalu, pošto zapadni saveznici u svom anti-komunističkom slepilu nisu prihvatili više puta ponovljene zahteve Jugoslavije da nam bude izručen i da mu se ovde sudi - između ostalog i za raciju u južnoj Bačkoj i Novom Sadu ...

У "Танјуговом" тексту се поткрала једна грешка. У Рацији није убијено 80 деце. Само је у Чуругу убијено најмање 80 деце (све жртве, па и дечије још нису идентификоване), док број деце страдале у Рацији је много већи. Страдање деце у Рацији је најприближније описала песникиња Спасенија Цана Сладојев у следећој песми:
ДЕСЕТ КОРАКА ЖИВОТА

Господари ужаса предложили,
одлучили,
треба да иде.
Где да иде?
Недавно на свет дошао,
ни упознао га није,
а мора да иде.

Ударац тупи
црвени
црни
ударац у врат
обезглавио дете.

Несвесно
свесно – срце потрчало.

Први корак нагон
други
трећи
седми
осми жеља
девети у крило трчи.

Смеју се,
броје,
бодре га тирани.

Не да се корак,
не да се дечак.

Снагом човека
још једним
десетим кораком
утрчао у свој спас.

Десет корака живота
без живота
одживео дечак.

Посвећено Бошку Вулановићу, деветогодишњем дечаку из Госпођинаца, коме су мађарски фашисти у време злогласне Рације, 10. јануара 1942. године одсекли главу, а он наставио да хода...
Истог дана мађарски зликовци су убили Бошкову мајку Гордану (41) рођену Сузић, а претходног дана је убијен Бошков отац Илија (51) и браћа Јован (11) и Владмир (16) ученик петог разреда гимназије.

Ako toliko mrziš Vojvodinu, nije mi jasno zbog čega si i dalje ovde?
Ne mešaj se u ono što te se ne tiče!!!
Sram te bilo.

Kako te nije sramota da to napises???

Ma sve su to gluposti. Srbi su krivi za apsolutno sve - jel tako "vojvođani"?