Sedam decenija od zloglasne racije u južnoj Bačkoj, u kojoj su mađarski fašisti na najsvirepiji način ubili i pod led Dunava i Tise bacili više hiljada ljudi, među kojima oko 80 dece, biće obeleženo u Čurugu 4. januara, saopštilo je danas Memorijalno društvo "Racija 1942".
Mani se komentara o "Vojvođanima" i Vojvodini.Ovde nema mesta politici.Ne slažem se uopšte sa načinom na koji je G postavio komentar,ali isto tako se ne slažem ni sa tvojim odgovorom.
To su jako plitki komentari.
Činjenica je da su tada stradali Srbi iz Vojvodine,a ne generalno Vojvođani.
I uspomenu na njih blatite i jedan i drugi sa vašim komentarima.
Pročitajte stihove što sam tek juče čuo i biće vam jasno.
Citat:
"Žao mi je svih ljudi
kroz vekove što su pali,
krv prolili za slobodu
koju su nam darivali.
Žao mi je svih ljudi
što su zbog nas hrabri bili,
a mi im se nikad nismo
kako treba odužili"
Inače to ne radim, smatram da svako ima pravo na svoje mišljenje (živimo u demokratskoj državi), interesu je me, zbog čega sam dobio negativan glas na svoj komentar. Da li sam nekog uvredio ili sam izneo neke neistine?
Tragediji nisu potrebni greške - Horti Mikloš nije svedočio pred Međunarodnim vojnim sudom a koji mi popularno zovemo "Nirnberški proces". Pojavio se kao svedok u okviru jednog u nizu sudskih postupaka koje su američke okupacione vlasti (u čijim rukama je bio i Horti), organizovale u svojoj zoni protiv nacističkih vođa i to u martu 1948. godine, takođe u Nirnbergu - na tzv. Ministarskom procesu. Tada je suđeno, među ostalima, Edmundu Vezenmajeru, opunomoćeniku Rajha (čitaj: gospodaru) za Mađarsku posle njene okupacije 1944. i koji ima na duši, među ostalima i bačke Jevreje...
Horti je umro u krevetu, 1957. godine, u Portugalu, pošto zapadni saveznici u svom anti-komunističkom slepilu nisu prihvatili više puta ponovljene zahteve Jugoslavije da nam bude izručen i da mu se ovde sudi - između ostalog i za raciju u južnoj Bačkoj i Novom Sadu ...
У "Танјуговом" тексту се поткрала једна грешка. У Рацији није убијено 80 деце. Само је у Чуругу убијено најмање 80 деце (све жртве, па и дечије још нису идентификоване), док број деце страдале у Рацији је много већи. Страдање деце у Рацији је најприближније описала песникиња Спасенија Цана Сладојев у следећој песми:
ДЕСЕТ КОРАКА ЖИВОТА
Господари ужаса предложили,
одлучили,
треба да иде.
Где да иде?
Недавно на свет дошао,
ни упознао га није,
а мора да иде.
Ударац тупи
црвени
црни
ударац у врат
обезглавио дете.
Несвесно
свесно – срце потрчало.
Први корак нагон
други
трећи
седми
осми жеља
девети у крило трчи.
Смеју се,
броје,
бодре га тирани.
Не да се корак,
не да се дечак.
Снагом човека
још једним
десетим кораком
утрчао у свој спас.
Десет корака живота
без живота
одживео дечак.
Посвећено Бошку Вулановићу, деветогодишњем дечаку из Госпођинаца, коме су мађарски фашисти у време злогласне Рације, 10. јануара 1942. године одсекли главу, а он наставио да хода...
Истог дана мађарски зликовци су убили Бошкову мајку Гордану (41) рођену Сузић, а претходног дана је убијен Бошков отац Илија (51) и браћа Јован (11) и Владмир (16) ученик петог разреда гимназије.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Obeležavanje godišnjice racije u južnoj Bačkoj
Novi Sad
•29.12.2011.
•17:15
Komentari 10
Srbin
To su jako plitki komentari.
Činjenica je da su tada stradali Srbi iz Vojvodine,a ne generalno Vojvođani.
I uspomenu na njih blatite i jedan i drugi sa vašim komentarima.
Pročitajte stihove što sam tek juče čuo i biće vam jasno.
Citat:
"Žao mi je svih ljudi
kroz vekove što su pali,
krv prolili za slobodu
koju su nam darivali.
Žao mi je svih ljudi
što su zbog nas hrabri bili,
a mi im se nikad nismo
kako treba odužili"
Štrand
Gustavus
1
da i ti pokazes "svoju moc i jacinu" i da se svetis
kako te bre nije sramota, dobro kazu, ako ti smeta Vojvodina i vojvodjani sta ce onda ovde
Gustavus
Plavić
Horti je umro u krevetu, 1957. godine, u Portugalu, pošto zapadni saveznici u svom anti-komunističkom slepilu nisu prihvatili više puta ponovljene zahteve Jugoslavije da nam bude izručen i da mu se ovde sudi - između ostalog i za raciju u južnoj Bačkoj i Novom Sadu ...
Милан Радомир
ДЕСЕТ КОРАКА ЖИВОТА
Господари ужаса предложили,
одлучили,
треба да иде.
Где да иде?
Недавно на свет дошао,
ни упознао га није,
а мора да иде.
Ударац тупи
црвени
црни
ударац у врат
обезглавио дете.
Несвесно
свесно – срце потрчало.
Први корак нагон
други
трећи
седми
осми жеља
девети у крило трчи.
Смеју се,
броје,
бодре га тирани.
Не да се корак,
не да се дечак.
Снагом човека
још једним
десетим кораком
утрчао у свој спас.
Десет корака живота
без живота
одживео дечак.
Посвећено Бошку Вулановићу, деветогодишњем дечаку из Госпођинаца, коме су мађарски фашисти у време злогласне Рације, 10. јануара 1942. године одсекли главу, а он наставио да хода...
Истог дана мађарски зликовци су убили Бошкову мајку Гордану (41) рођену Сузић, а претходног дана је убијен Бошков отац Илија (51) и браћа Јован (11) и Владмир (16) ученик петог разреда гимназије.
Ne mešaj se u ono što te se ne tiče!!!
Sram te bilo.
Ljuska bez kikirikija
G
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H